Kako nastaju bubuljice? Evo odgovora!

Kako nastaju bubuljice? Zašto ih nema na dlanovima, tabanima, vrhu stopala i donjoj usni? Da, postoje razlozi za sve ovo! Objasnićemo vam detaljno.

Sigurno ste primetili da su bubuljice na pojedinim delovima tela češće, a negde ih uopšte nema. Primetili ste sigurno i to da ponekad bubuljica nikne niotkuda. Ništa niste uradili, ničim niste doprineli da je bude, a ona se nekako desi. Objašnjenja postoje.

Da bi se stvorila jedna bubuljica potrebna je dlaka, folikul dlake i lojna žlezda.

Veoma često, iako ne utičemo na njih, dešavaju se procesi u našem i na našem telu koji su uzrok bubuljica. A kako one nastaju? Kako počinje taj proces? Šta se zapravo dešava na koži i pod njom? Svi detalji su u nastavku!

Kako izgleda normalna pora?

Pore su sitni otvori na našoj koži. Koža ima pore na licu, ali i na čitavom telu. One su uglavnom jako sitne, uglavnom se ne vide golim okom. Na licu su često takve da možemo i da ih uočimo. Pore na licu i jesu predmet naše brige.

One se iznutra prirodno vlaže supstancom zvanom sebum, svima nama dobro poznatom. Iako ga možda povezujemo i sa nečim lošim, sebum inicijalno nimalo nije loš, naprotiv. Njega luče lojne žlezde i on služi za održavanje prirodne vlažnosti kože i kose. Da ga nema, koža bi bila suva i dehidrirana. Dehidratacija ne zavisi samo od njega, nego i od donjih slojeva, ali to je sada druga tema.

Normalna pora, uglavnom, izgleda tako što nije previše otvorena, maltene, nevidljiva je golim okom i luči toliku količinu sebuma da on ne narušava estetiku i zdravlje kože.

Kada sebum postaje problem?

Onda kada počne da se luči previše. Taj period nastupa u pubertetu, onda kada se i jave tinejdžerske bubuljice. Naime, usled pojačanog rada hormona, sebum masti kožu i nekoliko puta intenzivnije. Baš otuda i naš negativan stav prema sebumu.

Mi ga inače ne primećujemo, ali kada počnemo da ga uočavamo, to je najčešće zato što nam smeta, masti nam kožu i čini da ona bude ulepljena, podložnija infekcijama i bubuljicama. Proizvodnja sebuma se za oko 20 godina od adolescencije upadljivo smanjuje i tada koža postaje suvlja.

Dakle, u lojnoj žlezdi nalaži se folikul dlake i sebum. Kada se lojna žlezda prepuni, onda sebum izlazi i širi se dalje. Kada sve ovo funkcioniše dobro, onda je koža lepa, hidrirana i zdrava. Čim se ovaj proces poremeti, a pomenuli smo, hormoni često umeju da ga uzdrmaju, onda se luči više ili pak manje sebuma. Ni jedno ni drugo nisu dobri.

Uglavnom je tu višak sebuma u pori. Njega bi trebalo redovno čistiti. Mala greška se potkrade, jedan dan se preskoči rutina i voila! Problem je napravljen i nastaju akne i bubuljice.

Tinejdžeri najbolje znaju kako ovo nervira.

Jedna od njih je i Jovana. Nažalost, kao i mnoge pubertetlije, prošla je kroz sve faze bubuljičavosti, od mitisera preko akni. Nema potrebe naglašavati koji pakao od samopouzdanja bubuljice naprave. Da je znala, kaže, za preparat koji je otkrila posle nekoliko godina borbe, život bi joj bio mnogo lakši. Ovako, može samo da se nada kako će nekome spasiti godine živciranja i patnje. Podelila je svoje lično iskustvo. Ovo je njena priča: https://lepolice.com/bubuljice-su-bile-uporne-ali-ima-resenja/

Mi se vraćamo porama i kako izgleda kada one nisu čiste.

Kako nastaju različiti oblici bubuljica?

Ima mnogo načina kako se stiže od male promene, do ozbiljne bubuljice na licu. Evo svih stadijuma akni koji se mogu javiti i kako izgleda proces njihovog nastanka.

Mikrokomedoni ili rane akne

Komedoni su ispuni koji se javljaju u porama. Sa prefiksom mikro označavaju manje promene, ali one veoma lako mogu prerasti u ozbiljne. Hajde da vidimo šta ih to, osim sebuma, uzrokuje. Sebum jeste jedan od ozbiljnijih krivaca, ali tu postoji još niz faktora:

povećana proizvodnja sebuma
lepljive izumrle ćelije kože, koje se akumuliraju u porama
više ćelija kože se oslobađa na vrhu, nego na dnu pore

Ako niste dobro shvatili, zapravo ovde pored sebuma ključnu ulogu igraju izumrle ćelije kože. One svakoga dana otpadaju i to je takođe prirodan proces. Ipak, kada ima sebuma, one ne skliznu napolje, več ostaju zalepljene u pori. Takozvano „disanje pore” je na neki način onemogućeno. Pravi se usko grlo i ubrzo se cela pora puni mrtvim ćelijama. Dalje ljuštenje kože biva onemogućeno. Tako se stvara mikrokomedon.

To nije sve, u porama se nalazi i bakterija poznata kao C-acnes (Cutibacterium acnes) ili Propionibacterium acnes. Ona koristi sebum kao hranljivu materiju zahvaljujući kojoj raste.

Više sebuma znači i više C-acnes bakterija.

Ipak, ona u ovom stadijumu razvoja komedona nije opasna.

Naime, ona ostaje u kanalu pore i ne izaziva infekciju, tačnije, ne širi se na okolnu kožu. Zato se ova faza naziva početnom fazom. Još uvek nema ozbiljnog razvoja bubuljice.

Kako lečiti i uklanjati mikrokomedone?

Nekoliko supstanci koje se nalaze u mnogim losionima za uklanjanje bubuljica mogu pomoći ovom prilikom. Potrebno je samo na vreme delovati.

Pošto su mikrokomedoni početna faza bubuljica, najbolje je probati sa prirodnim sredstvima.

Gelovi i losioni koji u sebi imaju ulje čajevca i i diglicerin biće odlični, jer ulje čajevca ubija bakterije, sprečava njihovo razvijanje, dok diglicerin kao emolijent vlaži kožu i pomaže joj da se ne isuši.

Jedan od stvari koje je dobra je salicilna kiselina. Ona pomaže da se normalizuje lučenje sebuma. Kao što smo već pomenuli, pošto on hrani bakterije, kada nemaju dovoljno hrane, one će same nekako nestati iz pore.

Drugi lek je benzoil peroksid. Zadužen je da ubije bakterije, tačnije C-acnes. Pošto ih ima manje i širenje je uz kontrolu sebuma takođe smanjeno. Tu su i retinoidi, poput tretinoina, adapalena i tazarotena. Oni poništavaju lepljivost ćelija i omogućavaju mrtvim ćelijama da brže ispadnu iz pore. Ovo ipak nemojte da koristite na svoju ruku, nego uz dogovor sa lekarom.

Gotovo sigurno da će neki od njih ili u kombinaciji biti dovoljni za uklanjanje mikrokomedona. Ipak, pošto su oni namenjeni masnoj koži jer dosta isušuju, moraju se kombinovati sa nekim hidrantnim sredstvom, najbolje nekom biljnom kremom.

Kako nastaju otvoreni komedoni?

Kada nešto preduzmete povodom mikrokomedona, onda problema nema. Ipak, ako dozvolite da pore budu duže vremena zapušene, rizikujete logičan nastavak – bubuljice.

Pora napunjena mrtvim ćelijama može određeno vreme tako da bivstvuje, gotovo neprimećena. Naravno, ako čistite lice redovno, primetićete barem mestimične probleme i potrudićete se. U suprotnom, nagomilavanjem mrtvih ćelija nakuplja se i lojni materijal.

Tada se stvara u narodu poznata bela bubuljica, a može biti i crna, poznatija kao mitiser. Sigurno ste je barem jednom imali. Razlika između vrha i njegove boje krije se u oksidaciji sadržaja pore na vazduhu. Ako oksidira, onda se javlja mitiser, ako ne, vrh ostaje bele boje.

Ove promene nas često podstiču da ih cedimo. One se međusobno razlikuju, mogu biti neinficirane i inficirane.

Kod neinficiranih se samo sebum nakupio u pori i zatvorio je. On se tu nalazi sa mrtvim ćelijama kože. Tako nastaju mitiseri i lojni filamenti.
Kod inficiranih su se bakterije raširile i uspele da upale ćelije oko pore. Ovakva bubuljica može biti crvena, čak i bolna na dodir, upravo zbog upale.

Kako se rešiti ovih otvorenih komedona?

Jedna od stvari koja se ne preporučuje je ceđenje. Kada ih tretirate, one ili puknu ili se sadržaj apsorbuje, tako da je ceđenje uvek pogrešan potez.

Prirodni preparati za bubuljice poput onih na bazi biljnih aktivnih sastojaka i ovde mogu pomoći. Aloja vera i alantoin su sastojci koji umiruju kožu i štite je od isušivanja. Ulje čajnog drveta biće odlično da se obračuna sa bakterijama. Zinc PCA je derivat cinkove soli. Veoma je koristan jer umiruje kožu ne isušujući je.

Prethodno pomenuti benzoil peroksid i retinoidi i ovde mogu pomoći, pre svega za regulaciju lučenja sebuma i uklanjanje bakterija. Ako su beli komedoni inficirani, situacija je malo ozbiljnija. Tu mogu pomoći i neki od ovih lekova.

Neke vrste lokalnih i oralnih antibiotika bi trebalo uvrstiti u lečenje. Namerno ne pominjemo imena, jer se o ovoj vrsti terapije morate konsultovati sa dermatologom ili lekarom opšte prakse.

Prvo pokušajte spolja, prirodnim lekovima i aktivnim sastojcima. Tek ako i dalje ima problema, obratite se dermatologu za ovaj vid terapije.

Kako nastaju bubuljice koje su inflamatorne (upalne) ?

Već ste shvatili da idemo gradacijiski prema sve ozbiljniji stanjima u vezi sa bubuljicama. Verovatno vam je poznat naziv papule? To je naziv za crvenu bubuljicu sa limfnim sadržajem.

Ova bubuljica nastaje kao posledica pucanja inficiranog zatvorenog komedona. Naime, pun bakterija u lojnom sadržaju, kada pukne, ovaj komedon se širi i na predele takozvane „zdrave kože”. Bakterije inficiraju i ostale pore, tako da se na pojedinim, naravno, ne baš na svim mestima, javljaju inficirane, crvene bubuljice, pune gnojnog sadržaja. Zapravo, to su one tipične bubuljice za koje znamo.

Ozbiljnije su i brojnije, ali se i protiv njih može.

Kako ukloniti crvene bubuljice?

Situacija u lečenju u mnogome podseća na prethodno rečeno. Najpre treba pomenuti delovanje spolja i iznutra. Spolja su veoma važni prirodni losioni koji će ublažiti upalu i otkloniti višak sebuma.

Ipak, i oralni antibiotik koji će pomoći da koža iznutra bude spremna da se izbori.

Pre svega je važno regulisati hormonske promene ako postoje. To se može uraditi putem vađenja krvi i u konsultaciji sa lekarom opšte prakse ili ginekologom.

Kako nastaju pustule?

I stručnjaci su saglasni da su pustule i papule veoma slične. I prilikom tretiranja i saniranja leče na sličan način. Naime, razlika izmešu pustule i papule je u gnojnom sadržaju koji pustule imaju. Dok kod papula imamo komedon udružen sa limfom i vodom koja se oko njih nakupila, oko pustule se stvara gnojni sadržaj. Za to su zadužena bela krvna zrnca.

One su deo imunog sistema i u nekim situacijama se stvaraju u bubuljici , tako što naprave gnojni, dobro poznati beli sadržaj. Izlišno je govoriti o tome da nema mnogo velike razlike u tome da li gnoja ima ili nema. Vizuelno su pustule možda estetski neprihvatljivije i malo više plaše nego papule.

Kako lečiti pustule?

Njih zaista nikako ne smete cediti. Iako mame i čini nam se da ovom sadržaju nije mesto u koži, posledice ceđenja su dalekosežne. Šire se na druge delove lica, stvaraju se kraste, kasnije fleke i ožiljci, budući da su poprilično velike. Ceđenjem ne doprinosite njihovom nestanku. Naprotiv, samo stvaranju novih, plus su tu i polsedice ceđenja, tako da je estetika još narušenija.

Ako baš morate, uradite ceđenje bubuljica pravilno.

Šema spolja i iznutra važi i ovde. Naravno, upornost je ključ i ne čekati da se namnože na celo lice. Delovati u nekim ranijim fazama.

Kako nastaju bubuljice koje su cistične i čirevi?

Najozbiljnije faze akni se na licu manifestuju u obliku čireva na koži. Zapravo, to su ciste, pustule koje su uznapredovale. Svaku veliku bubuljicu, sa mnogo sadržaja iznutra tretiramo kao čir. Oni nas zastrašuju. Veliki su, jako debeli zbog ispuna, a kad ih ima više, onda se javlja problem i psihičke, ne samo estetske prirode.

Naravno da su problemi koje možemo nazvati psihičkim, s obzirom na to da se tiču samopouzdanja, i ranije mogući. Ipak, u ovim fazama kada su bubuljice jako velike i primetne, taj je problem najizraženiji.

Čir je u stvari veoma uznapredovala pustula. Ona se, ako je ne lečimo, neće sama od sebe povući i to je veoma važno napomenuti. Zapravo, samo se produbljuje. Znate kada kažu da bubuljica ima dubok koren? E, to je pustula koja je veoma duboka i ne može se tek tako, bez posledica, ukloniti.

Ona ne ide samo u dubinu, već se širi i po koži poput mreže. Bakterijski inficirani sadržaji prilikom prskanja zahvataju i druge delove, pa mreža odlazi na celo lice. Ti čirevi su ono što zovemo cistične akne.

Opasne su kada se pojave jer zbog svoje dubine nema šanse da ne ostave ožiljke na licu. Polače za sobom nogo kože, ne samo sa površine, već i iz dubljih delova. Dobra vest je da ima mnogo načina u današnje vreme da se ožiljci uklone. Neki od njih podrazumevaju razne vrste pilinga i laserske tretmane. Svakako, bilo bi dobro izbeći ovako nešto.

Lečenje cističnih čireva na koži

Oralno uzimanje antibiotika ovde se podrazumeva. Potrebno je odraditi briseve pod nadzorom lekara, kako biste dobili pravi lek. Roakutan je jedan od lekova koji pomaže da se reguliše proizvodnja sebuma. Neki od tih lekova su veoma jaki i štetni za organizam, zato se mora strogo kontrolisati njihova primena.

Spolja takođe treba biti veoma pažljiv, veoma je važna nega i rutine koje sprovodimo. Spolja delovati prirodnim sredstvima, a iznutra medikamentima, za najbolje rezultate.

Kako sprečiti nastanak bubuljica?

Jasan vam je proces problema i kako nastaju bubuljice. Pa kako da ne nastanu onda?

Vratićemo se na početak i na sebum. Njegovu proizvodnju ne možemo kontrolisati jer na njega utiču i unutrašnji faktori. Ipak, znamo da se u pubertetu barem udvostručuje njegova proizvodnja. Od tog perioda pa nadalje čišćenje kože mora postati svakodnevica. Evo kako treba da izgleda nega kože za tinejdžere.

Naravno da to ne podrazumeva svakodnevne grube pokrete. Dovoljno je odmašćivanje nekim blagim sredstvom kao što je Aknolin ujutru i uveče. Uveče je jasno, jer se na koži nakupljaju prljavštine koje se lako pomešaju sa bakterijama.

I ujutru je ovo obavezno jer se sebum pojačano luči noću. Sigurno ste primetili da se ponekad probudite veoma masnog lica. Blago odmašćivanje i neka krema koja će zagladiti pore su poželjni.

Piling ne mora biti svakodnevna, može biti nedeljna rutina. On će iz pora očistiti suvišne mrtve ćelije. Najbolje da bude na prirodnoj bazi, kako ne bi dodatno iritirao kožu. Hidrantna ili antibakterijska krema ili gel za bubuljice će zatvoriti otvorene pore i sprečiti dalje nastajanje komedona.

Kada je nečije lice puno bubuljica, zaključujemo, to ipak znači određenu zapuštenost tokom vremena.